Uzgajana slatkovodna riba na ribnjaku "Tima"

Amur

Amur je po kvalitetu mesa između Tostolobika i Šarana, ova riba po građi tela nemože da bude masna riba. Kao mlađ u prvoj i durgoj godini u mono kulturi težak je za održavanje i proizvodnju. Mora se voditi računa da se ne dovede do fizičkih oštećenja ribe prilikom lova ili manipulacije u ribanjaku. Gubitkom nekoliko krljušti lako dolazi do infekcije i bolesti a zatim i do uginuća mlađi.

Kao mlada riba u prvoj godini težak je za izlov. Prilikom izlova beži iz mreže u plićak ostaje u plitkoj vodi i ugiba.

Ishrana mlađi Amur-a

Prva godina

Amur dok je u periodu razvoja jednogodišnje mlađi, hrani se kupovnom amurskom hranom "A1" i "A2" veterinarskog zavoda iz Subotice, i zelenom masom odnosno detelinom. Detelina se za mlađ priprema seckanjem na dimenziju od 5 do 10 mm.

Amurska hrana je u obliku brašna tako da se, meša sa zelenom masom i u obliku tvrdo mešanog testa. Koje se zatim stavlja u hranilice, dok se jedan deo prehranjiva ručno bacanjem.

Riba se prehranijva u omeru 5% od procenjene količine u jezeru. Hrana se dostavlja u procentu od 50% u hranilice dok se ostatak od 50% prehranjiva ručno bacanjem po potrebi.

Druga godina

Dvogodišnji amur se hrani isključivo zelenom masom, uz 20% dodatne koncentrovane hrane "A2" vet. zavoda Subotica. Ishrana se vrši 50% u hranilice a 50% ručno bacanje po potrebi.

Treća godina

Amur u trećoj godini prelazi na prirodnu ishranu travom, prenosi se u polikulturu sa toplovodnim vrstama ribe i služi za održavanje objekata, smatra se prirodnim čistačem ribnjaka od trave.

Na vrh

Tostolobik

Tostolobik kao riba ima veliki prirast, ali uz poštovanje pravila u nasadu. Pravila nalažu da tostolobik ide u polikulturu u odnosu od 5% na ukupnu ribu u objektu.

Zbog njegovog specifičnog mesa bogatog omega 3 kiselinama iz ljudskog organizma oslobađa holesterol. I ponaša se kao prirodni regulator holesterola u krvi.

Kao komercijalna riba prodaju se krupniji primerci od 4kg pa naviše.

Ishrana

Tostolobik se hrani filtriranjem vode, dok se prihranjivanje vrši bacanjem po površini lebdeće mikro hrane.

Mikrohrana može biti:

Mikro mlevena soja
Stočno brašno

Na vrh

Som

Som je riba grabljivica svejed, jede sve od ribe do divljih životinja koje su mu dostupne po veličini: tvrdokrilci, žabe, zmije. Moguć je njegov uzgoj u poli kulturi i u mono kulturi uz primenu kompleksnog hraniva namenjenog isključivo za soma.

Moguća je pojava kanibalizma među ribom tako da se u koncentrovanu hranu umeće dodatak protiv kanibalizma. Kanibalizam je najizraženiji u mono kulturi dok se u polikulturi neprimećuje.

Som ima izuzetno kvalitetno meso, sa malo kostiju cenjen je veoma od potrošača. Restorani ga uzimaju kao glavnu ribu na jelovniku.

Na vrh

Smuđ

Ishrana

Isključivo se uzgaja u polikulturi sa ostalim vrstama. Izuzetno je osetljiv i traži kvalitetnu vodu sa puno kiseonika. Kao riba je veoma grabljiv za ishranu napada samo žive primerke ribe koja odgovara njegovoj veličini . Nagli gubitak kiseonika je koban za njega tako da su mogući veliki pomori ribe.

Smuđ se dodatno ne prehranjuje iz razloga što je mesožder, izuzetan je borac na pecaljki tako da ga cene sportski ribolovci.

Meso bez kostiju izuzetno kvalitetno, na jelovnicima se nalazi na prvom mestu, sličan je pastrmci.

Na vrh

Šaran

Šaran je tradicionalna riba Vojvodine, meso dobrog kvaliteta sa većom količinom masti.

Postoji nekoliko njegovih varijanti:

Ribnjački sa krljušti, po imenu "Šupner",
Ribnjački bez krljušti, po imenu "Špigler",
Divlji ili Mađarski.

Proizvodi se kao mlađ u svim varijantama, zavisno od porudžbine:

Jednomesečni,
Dvomesečni,
Godišnji,
Sve ostale kategorije do konzumnog.

Šaran je kao riba svejed, moguća je njegova proizvodnja u mono i poli kulturi. Osetljiv je u toku perioda mlađi na bolesti, potrebni su mu dobri životni uslovi: dobra stajaća voda sa prosečnim vrednostima kiseonika i kvalitetna koncentrovana hrana.

U periodu riblje mlađi koncentrovana hrana treba da bude jača nego u ostalom delu ciklusa proizvodnje. Procenat svarljivih proteina mora da bude na nivou do 35%.

Na vrh

Ishrana slatkovodne ribe

Ishrana ribe zavisi od vrste do vrste, riba se hrani kombinovanim koncentratom i žitaricama. Hrana se daje preko poluautomatskih i automatskih hranilica a deo se razbacuje ručno na hranilišna mesta. Moguća je kombinacija prirodne i koncentrovane ishrane po posebnim principima.

Prirodan hrana se proizvodi u vodi, agrotehničkom pripremom i đubrenjem ribnjaka, a u određenim vremenskim periodima se daje dodatna hrana.